Bežično umrežavanje, WiFi, nije nova tehnologija ali je tek od skoro postala jedna od glavnih upotrebnih servisa. Koje su pogodnosti korišćenja bežičnih mreža i da li bi i Vi trebalo da razmotrite upotrebu WiFi-a? Prednosti prenosivih kompjutera su jedna od glavnih pokretača usvajanja bežičnih mreža. Danas, oko 50% novih laptop kompjutera sadrže ugrađene komponente koje podržavaju korišćenje bežičnih tehnologija.

WiFi je tehnologija koja dozvoljava transfer podataka preko specifičnih radio frekvenci, ovakva tehnologija eleminiše potrebu za kablovskim konekcijama omogućivši potpunu prenosivost uređaja. WiFi revolucija je bila najavljivana u više navrata ali je uvek posustajala zbog tema kao što su bezbednost i cena, međutim mobilni telefoni su proširili samo razumevanje bežične komunikacije uvećavši apetite korisnika koji su doveli do sve veće proizvodnje WiFi proizvoda do tačke potpune komercijalizacije.

Kako funkcioniše?

Pomeranje podatka koristeći radio frekvence nije ništa novo niti nepoznato, šta više Morzeova azbuka je veoma slična sa današnjom WiFi tehnologijom, to je činjenica prva i jedina binarna bežična transmisija koju je ljudski rod proteklih 20 godina unapređivao za reprodukciju ljudskog glasa u analogni format. Telefon je revolucionarno maskirao mogućnost tranzmisije podataka, međutim ovo nije ostavljeno kao krajnja tačka s obzirom da su vojske iz celog sveta nastavile sa izgradnjom podataka kroz RF tranzmitere. WiFi današnjice je daleki rođak Morzeovog signala, iako umesto male širine opsega slanja tačke i povlake nekada poslatih hiljadu bitova podataka svakog sekunda, danas merimo u kilobitovima po sekundi a sa novijim tehologijama pa i u megabitovima.

WiFi kao standard koristi 2.4 GHz raspon koji je većinom neiskorišćen od strane Evropske vojske i drugih RF korisnika kao što su mobilne komunikacije, ova frekvenca se dalje deli u kanale iz kojih bežični uređaj može da koristi tranzmitovane podatake kako bi izbegao interferencije između frekvenci sa drugim uređajima pa čak i da “skače“ između srednjih tokova podataka. Time dobijamo metod za pomeranje podataka preko RF-a ali svaki uređaj mora da bude povezan i omogućen da radi sa WiFi, ovo je de fakto kao da dajemo svakom uređaju naše mreže jedan udaljeni radio (s razlikom da oni rade na mnogo većim frekvencama). Preko ovog radio linka, binarni tok podataka prenosi podatke na primer do veb strane i nazad do uređaja koji je poslao zahtev. Prenosivi računar na primer bi imao jednu WiFi pristupnu karticu ili dongle (uređaj koji može i da tranzmituje i da prima), kako bi se povezao sa drugim prenosivim računarom i uspostavio point to point konekciju. Ipak više je verovatno da će se prenosivi računar ili neki drugi klijent povezati na određeni ruter ili pristupnu tačku kako bi se pridružio mnogo većoj bežičnoj mreži.

Performanse bilo kakvog bežičnog linka je limitirano od strane istih faktora kao što je radio ili TV signal, vremenski uslovi, razdaljina, napajanje, zidovi ili objekti. Još jedan primer je ukoliko koristite unutrašnji vazdušni signal, vaš TV signal je slabiji i to se izražava lošijim kvalitetom slike. Sa WiFi mrežom ukoliko je signal prejak ili je njegov kvalitet lošiji, efektivni protok podataka se smanjuje kako bi se više paketa ponovo poslalo da isprave grešku, tako da je važno imati na umu da maksimalna moguća brzina WiFi uređaja može ujedno da bude i minimalna stabilna brzina.